Мало глумаца на свету воли Дикаприо. Глумац који нас све осваја својом глумачком способношћу, далеко изнад било ког другог више физичког дара или било које врсте очигледне харизме. У свакој улози овај глумац уме да искористи најчудније нијансе свог дечачког лица. Вечити младалачки риктус из којег се пројектују контрадикторности и парадоксе пуке појаве. А за то су потребне вештине које само неко попут њега зна да искористи.
За сваког другог глумца, његово појављивање у Титанику био би врхунац каријере. Али за садашњег Ди Каприја то остаје готово анегдота. Јер и оно што је дошло после и оно што је откривено пре Титаника одише квалитетом и генијалношћу. Пазите, иста ствар се дешава са Кејт Винслет која је много више глумица у другим нискобуџетним филмовима.
Али да се вратимо Дикаприју, нема другог избора осим да скине капу са карактеризацијом која је савршена мимикрија за њега и апсолутна емпатија за публику. Мислим на тај осећај потпуног заборава на глумца (нешто што кошта више у условима огромног присуства као што је Бред Пит) да уђе у душу лика. Без сумње, да сам редитељ и да сам дао приоритет поруци и значају филма, увек бих изабрао Леонарда Ди Каприја.
3 најбоља филма Леонарда Ди Каприја
Кога воли Гилберт Грапе?
ДОСТУПНО НА БИЛО КОЈ ОД ОВИХ ПЛАТФОРМА:Занимљиво је да у овом филму ДиЦаприо нема главну улогу. А ипак се све врти око њега. За радњу самог филма, наравно, али и зато што зна да је његово присуство константно. Један од оних филмова који се не памте толико, али који изражавају интерпретативни интензитет ретко виђен.
Он је Арни, Гилбертов брат (такође савршено изведен од Џонија Дипа). Обоје живе у свом дому са мајком која се мало брине. У ствари, мајка је благи терет, позадина која чини постојање браће у удаљеном граду у дубоким Сједињеним Државама још трагичнијим.
Гилберт мора да помери кућу напред или, бар, да не подлегне тежини свог крова који прети да се сруши на њега (метафоричан сам). Јер треба да живи други живот и он то зна. Али најлепши и најмеланхоличнији облик љубави, самоодрицање, превише га оптерећује. Гилберт има своје афере са удатом женом и почиње да упознаје љубав која би га позвала да размишља о будућности коју не може замислити са својим теретом.
У средини, окрећући се изнад свега, истиче се Арни. Више не тако мали Арни, који може да остане у кади целу ноћ ако Гилберт једном заборави да га изведе после туширања. Арни који воли између загушљивих загрљаја који се држе Гилберта до тог места где његов живот гори подједнако споро колико и чврст. Дечаков инвалидитет је стваран, апсолутно стваран у Дикапријевом погледу, у његовим гестовима, у његовом ходу. Дикаприо насељава своје тело као да је заиста Арни који га је заменио без икаквих остатака. Фасцинантан ефекат који ме и данас одушевљава.
Схуттер Исланд
ДОСТУПНО НА БИЛО КОЈ ОД ОВИХ ПЛАТФОРМА:Почнимо од краја. Постоји сабласна сцена после свег бурног расплета радње (нећу да улазим у детаље за случај да је нисте видели). Поента је да Дикаприо пуши цигарету у подножју каменог степеништа у старој душевној болници. Дан је благ и чини се да су црни облаци имали добру сезону. У том тренутку Дикаприо у крајњој инстанци објашњава разлоге свог тумачења. Јер он говори о томе шта је његов лик морао да доживи. Али у исто време откривамо потпуно уверење у његову улогу у његовом болном погледу... «Ово место ме тера на размишљање. шта је горе? Умријети као чудовиште или умријети као добар човјек?
Још један фасцинантан филм у коме Дикаприо достиже нивое трагикомичне интерпретације са сеизмичким реперкусијама за душу. Истрага поверена Едварду Данијелсу (ДиКаприо) одводи га у психијатријску болницу где је жена нестала под чудним околностима. Међу завршним сценама, Едвард указује на невероватно узнемирујућу визију лудила. Стварност и фикција као простори у којима се живи како је најзгодније преживети недаће које се могу десити. Сама чињеница насељавања нашег света у зависности од целокупне субјективности прожима нас том намером да откријемо да ништа није истинитије од онога што на крају замишљамо.
Застрашујући призор са локацијом психијатријске болнице између клисура и литица које упућују на стрме ситуације кроз које протагонисти ове приче морају да проживе. Магнетна истрага око изгубљене жене која нас води до сањарске представе која тражи неку врсту психичког прочишћења. Више мрачно окружење, олујно у смислу климе и истовремено узнемирујуће јер се неколико светлих празнина отвара да укаже на истину која никада није тражена у истрази.
Вук са Вол Стрита
ДОСТУПНО НА БИЛО КОЈ ОД ОВИХ ПЛАТФОРМА:Филм у којем нам Дикаприо показује како људска бића могу да доживе своју најдубљу трансформацију. Од скромног дечака који тражи начин да напредује, до немилосрдног и неморалног вука који на крају удоми његову душу. У том парадоксалном успону на врх где се открива силазак у његов пакао, Леонардо Ди Каприо нас учи том укусу за луксуз као и за берзанско коцкање. Овај Вук са Волстрита у Дикаприовој овчијој кожи изгледа као савремени Доријан Греј. Пример коме победници садашњег слободног тржишта теже без икаквог другог циља осим претеране амбиције.
Остатак филма је брза авантура на најцртанијем Волстриту и ништа мање истинита. Како новац стиже, Дикаприо и његови сапутници постају све мрачнији и препуштају се свим врстама порока. Хемијски и сексуални ексцеси и, наравно, мрља која се шири да би њихове животе учинила празним под њиховим ногама, што се изненада чини да узрокује пад.
10 коментара на „3 најбоља филма бестијалног Леонарда Ди Каприја“