Понекад је једноставност најсугестивнији аргумент. Радозналост људског бића доводи нас до те жеље да сазнамо и о другима, њиховим обичајима и искуствима, мимо маскираног плеса свакодневног живота, послова, занимања и друштвеног живота.
Зато што се у унутрашњости сваке куће појављује та магија трансформације ка ономе ко заиста јесмо. А понекад промена није суштинска, али у другим случајевима се ради о откривању Мир Хајда те особе која је споља представљена као чиста фасада онога што би они заиста желели да буду.
И он се тиме бавио једноставним мајсторством Маеве бинцхи, у својеврсној жанровској нарацији према најиндивидуалнијим њеним ликовима, а интимност строг. Jer jedno su usvojeni običaji, a drugo su istinski običaji koji iznutra vode naše najautentičnije ponašanje.
Ali obraćanje intimnom naspram društvenog može se iskoristiti za kritiku, ironiju protivrečnosti između morala i individualnih principa, najoštrije predstavljanje predrasuda u malim sredinama. Читав људски универзум који је на крају посејао велики ред следбеника овог бриљантног ирског писца.
Топ 3 препоручена романа Маеве Бинцхи
Под даблинским небом
Ништа није извесније да деца долазе да попуне празнину, пре свега као виталну позајмицу, све док живот не крене својим током и тај егзистенцијални додатак мора да управља својом судбином.
I ništa bolje da se predstavi taj transformišući scenario oca ili majke stvorenih od čoveka nego da se predstavi tip kao što je Noel, izbačen iz života, pun prošlosti i bez projekcije budućnosti.
Зато што Ноел прима вест о скором очинству са највећом тежином следеће смрти будуће мајке, погођене раком у последњој фази трудноће. Пре него што напусти свет, мајка одлучује да позове нерођеног Френкија, као једину опцију која јој преостаје да остави нешто о тој особи која ће на сцену изаћи из њене материце у исто време када и она напусти њега.
Френки, Ноел и нови живот из необичне крајности смрти. Емотивна прича која се, међутим, води без лаке сентименталности и која упија све у том циклусу нашег постојања наслеђеном у нашем ДНК.
Круг пријатеља
Удаљеност обично достиже свако пријатељство из детињства. У већој или мањој мери. Ali uvek ostaje daleki utisak večnog prijateljstva, duga za raj zajedničkog detinjstva.
То је случај Бенија и Еве, нераздвојних пријатеља у њиховом малом граду, са тим интензитетом типичним за пријатељства у малим местима и том хармонијом оних који деле све из дана у дан. Пролазак обојице до прве зрелости води их у Даблин на студије.
И ту налазимо да је пријатељство изложено различитим ризицима на више извора који привлаче Бенија и Еву на различите начине. Интеракција са новим ликовима укључује конфликтне ситуације за пријатеље које изгледа да угрожавају то нераскидиво пријатељство.
И тако уживамо у фундаменталним аспектима себе у овом фасцинантном времену открића, неуспеха, фрустрација и неопходних помирења.
Зими недељу дана
Овај роман је пробудио моју знатижељу из старе сумње у то шта се дешава са оним летњим местима која напуштате да бисте се вратили у велики град или у онај други мање докони простор у коме бисте наставили животну рутину.
Možemo zamisliti kako se restorani i mnoga druga preduzeća zatvaraju tokom zimske faze na toliko letnjih destinacija. Ali ovaj roman zadire u stvarni život, detalje i živote onih koji čekaju sledeće leto.
Стоне Хоусе је фасцинантна и загонетна кућа окренута према огромном Атлантском океану која покушава да одржи туризам у животу ван сезоне. Са прозора куће види се ледени свет са удобношћу проналаска уточишта.
А постоје и путници или туристи који воле тај осећај да планирају путовања у слободно време. Чини се да само ови путници увек траже одредиште на најусамљенијем месту на свету да би се сакрили од нечега.
Ово је случај са Винние, Хенријем и Ницолом, Јохном, Фродом и Нором, који су ван времена и на месту одмаралишта и који ће нам показати ту мрачну мотивацију да побегнемо до најудаљенијег места од луде гомиле.
1 коментар на „3 најбоље књиге Мејв Бинчи“