3 најбоље књиге нобеловца Имреа Кертеса

Напустио нас је 2016 Имре Кертеш, мађарски писац Нобелова награда за књижевност 2002. Реч је о писцу који је креативно наметнут својим боравком у концентрационим логорима Аушвиц и Бухенвалд када је имао само 14 година.

У случајевима као Кертесз се на крају скоро свака вежба нарације претвара у прерушену биографију, у мешавини снова и идеја искованих у паклу трагедија које је морао да проживи.

Само тако можемо приступити егзорцизацији онога што смо искусили. Романе да бисте уронили у надреализам живљења, роман да бисте на крају тражили смисао за хумор, бацивши тако лукав осмех на свет, свет који вас не само да није уништио, већ вас је учинио правим писцем, преживелим ужаси..

А међу самим задатком креативног ослобођења, увек се увлаче питања о томе како људско биће може постати чудовиште. Како друштво може остати равнодушно пред ужасом хируршки уметнутог идеала.

Кертес није био плодан писац, али се његове креације данас читају са суштинском хуманошћу.

3 препоручена романа Имреа Кертеса

Нема одредишта

Најпарадоксалнија ствар у откаченој метафори воза као прилике или живота је да возови за концентрационе логоре нису имали никакву прилику или одредиште.

Преображавање доживљаја тинејџера усред страхота у неку врсту делиричне потраге за срећом постаје књижевни трик, коначни ефекат који дешифрује неуправљиву потребу наших ћелија да увек преживе, и тако нас може уверити у оазу у пустињи или срећа у новој зори...

Резиме: Историја година и по живота тинејџера у разним нацистичким концентрационим логорима (искуство које је аутор проживео у свом телу), „Судбина греха“ није, међутим, аутобиографски текст.

Са хладном објективношћу ентомолога и са ироничне дистанце, Кертес нам у својој причи показује штетну стварност логора смрти у њиховим најефикаснијим перверзним ефектима: онима који мешају правду и произвољно понижење, и најнељудскију свакодневицу са аберантним облик среће.

Непристрасан сведок, „Судбина” је пре свега велика књижевност, и један од најбољих романа двадесетог века, способан да остави дубок и непролазни траг на читаоца.

Нема одредишта

Детективска прича

Живљи предлог, књига која се може читати у забавне сврхе у детективском жанру, али која на крају оставља неопходан егзистенцијални талог који је владао мађарским аутором.

Резиме: Припадник тајне полиције једне латиноамеричке земље без прецизирања прича непосредно пре погубљења своје искуство у Корпусу. На овај начин се поново појављују питања која нам Имре Кертес увек поставља: ​​Како је људско биће укључено у машинерију диктатуре? Како да учествујете у томе?

У овом случају, Кертес га приповеда из перспективе не жртве, већ џелата. Крајњом економичношћу, хладноћом објашњава пад човека у моралну равнодушност и дефинитивно осиромашење душе и тако проналази један од кључева за разумевање нашег времена.

Детективска прича

Последња гостионица

Сви имамо резервисану карту за последњу гостионицу. То последње место где ћемо лећи пре одласка са сцене. У последњој гостионици свако прави салдо својих затворених и нерешених рачуна. Писац је увек у предности, он може да закључи витално рачуноводство, рачун својих дана са већим обиљем, приступајући свему с луцидном искреношћу, оном последњих дана...

Резиме: У последњем уметничком подухвату, тешко болесни писац осмишљава текст који представља висцерално и понекад узнемирујуће сведочанство о његовим искуствима, као ио борби човека за достојанство у екстремним околностима. На овај начин, Имре Кертес претвара хронику свог „прелудија смрти“ у дело радикалне искрености и неодољиве луцидности, са писањем увек на хоризонту, као оправдањем за његово постојање. Последње велико дело Нобелове награде за књижевност 2002.

Последња гостионица
5/5 - (8 гласа)

Леаве а цоммент

Ова страница користи Акисмет како би смањила нежељену пошту. Сазнајте како се подаци вашег коментара обрађују.