3 најбоље књиге Кармеле Јаио

Hace falta tener madera de escritora para abordar una narrativa que priorice aspectos emocionales sin caer en la sensiblería. Y Кармеле Јаио Он ужива у тој врлини да се носи са најемпатичнијом осетљивошћу на снажан начин, без икаквих пукотина које банализују или чине да нарација шкрипи.

Y para eso hace falta, además de la ya indicada madera de escritora, disponer del convencimiento, de la necesidad casi visceral de contar algo sin la peor de las censuras, las que uno mismo se impone. Escribir para narrar es dejarse alma, sudor y lágrimas; todo lo demás es un intento vacuo por transmitir algo, o una vanagloria pretenciosa por tener un libro escrito.

Како би Буковски en su curioso poema «Así que quieres ser escritor», ponte a escribir solo si realmente algo te quema y te empuja a hacerlo. Lo demás es perder tu tiempo y seguramente hacérselo perder a los demás. De esa autenticidad es de la que hablo cuando me refiero a una Karmele Jaio que va encontrando esa motivación, ese motor esencial, en cada una de sus historias.

3 најбоља препоручена романа Кармеле Јаио

Руке моје мајке

У додиру је неко древно сећање. А можда зато што прибегавамо овом чулу ређе него што би требало, када се фокусирамо на збир осећаја топлоте или хладноће, глаткоће или храпавости које добијамо, можемо да примимо преоптерећење информацијама. Посебно о протоку времена у рукама мајке ...

Нереин живот виси о веома крхкој нити. Последњи ударац погађа га у болници: мајчино памћење је тешко оштећено и он се готово ничега не сећа.

Nerea vive absorbida por un trabajo que ya no disfruta, lamenta no poder dedicarle a su hija el tiempo que merece y últimamente siente que su matrimonio palidece. Ahora además arrastra el peso de la culpa por no haber podido detectar a tiempo la crisis que sufre su madre y se ve acorralada por una historia turbulenta del pasado. El precario equilibrio que la sostenía se rompe.

Током дугих чекања у болници, примећује да се његова мајка држи сећања које заборав није успео да помете. Тако ће Нереа открити фундаменталну епизоду у животу своје мајке, док је принуђена да се суочи са сопственом прошлошћу.

Очева кућа

Исмаел је блокиран. Већ две године покушава да напише свој следећи роман, али не може да направи више од беживотних нацрта, а не испуњава рокове договорене са уредником. Све што напише се доводи у питање, нешто што му се никада раније није догодило. Његова ситуација се компликује оног дана када његова мајка доживи несрећу и Исмаел је приморан да свако поподне проводи са оцем како би се бринуо о њему. Ти сати ће га изненада пренети у тренутак који је био залеђен у његовом детињству и који је Исмаел до сада скривао у својим сећањима.

Јасоне је први читалац и лектор текстова свог мужа. Годинама је живела посвећена породици, а иако је писала и као млада, напустила га је. У овој прошлој години је ноћу пред компјутером, а у тајности је поново почео да ствара.

Свако ће се играти са својом тајном усред емотивног плимног таласа у коме ће тишине, као и готово увек, говорити више од самих речи. Очева кућа Он открива списатељицу Кармеле Јаио, у роману који нам говори о начинима изградње и преношења мушкости и огромном утицају рода у животима жена и мушкараца.

То нисам ја

La peor de las alienaciones es esa suerte de despersonalización a la que nos dejamos llevar con inercia del rebaño. El truco era presentar un espejismo como paisaje real de felicidad y autorrealización en lo material que cada uno tiene a su alcance. Y sí, en lo femenino el asunto aún adquiere tintes más esperpénticos. Porque la liberación parece un anuncio de cosméticos.

У овој књизи уживамо у егзистенцијалистичком феминизму, у перспективи голе жене испред себе како би нацртала душу у огледалу, где је свакоме, било да је жена или мушкарац, суђено, идеализовано, оцрњено или чак повређено, помешано са патетичним постављеног или намерно Шекспировог солилоквија.

Кармеле Јаио, аутор Очева кућа, представља нам у својој новој књизи четрнаест прича о женама. Сви припадају истој генерацији, имају између четрдесет и педесет година и пролазе кроз критичан тренутак у животу.

Открићемо их у тој необичности пред лицем које се мења тело, анксиозности пред евидентним старењем, носталгији за идеализованом прошлошћу и младости, рутини брачних односа, нагону да се искористи време које им је преостало, осећај да не проналазите свој сајт ... Ти мали емоционални преломи од велике важности у свакодневном животу сваке жене.