За част Аустралијски редитељ Петер Веир налазимо прегршт сјајних филмова који су, нажалост, разбацани на веома тачан начин. Игноришући разлоге зашто Веир у неколико наврата није преузео више праваца у продукцијама са својом одређеном етикетом која је освојила Оскара. Можда је у питању варијабилност заплета за коју не преостаје друго него да се размишља о типу у потрази за најпрецизнијим сценаријем који постаје апетит.
И поред тога, више од десет играних филмова прати га у његовој доброј гомили деценија иза камера. И без да се ниједан његов филм истиче по било каквом карактеристичном знаку направљеном у Виру у смислу пејзажа, фотографије или боје, управо његова педантна израда и истакнутост ресурса у служби радње чине његове филмове успешним. Ништа боље од те испоруке, те врсте саможртвовања ега за посао, да се побринете да дате најбоље за филм. У екстремима који се крећу од окружења, дијалога и наравно најприкладнијих ликова.
Топ 3 најбоља филма Питера Вира
Труманов шоу
ДОСТУПНО НА БИЛО КОЈ ОД ОВИХ ПЛАТФОРМА:Оптужен да је хисторијски лик унутар и изван филмова, Џим Кери је био савршен стереотип да постане онај Труман који живи свој живот несвестан онога што је иза њега. Та чудна или боље речено параноидна идеја о некаквом плану осмишљеном на нашој савести чини да се све понекад чини претераним. О томе говори овај филм између хумора немилосрдног ријалити програма и социолошког око појма слободе појединца, слободне воље...
Кери се бави, између хумора и збуњености, тиме што нас чини да живимо у његовом нестварном свету пуном алегорија и метафора о томе шта се дешава овде, на другој страни све фикције. Страхови од детета које се држи човека који не може да напусти оно што је увек био његов дом и шкрипаве околности због којих његов свет излази из шина.
Јер мало по мало сви падају у лаж. Од његове жене до саме мајке. Чак и оног најбољег пријатеља који га никада не би издао и доспевши у делиријусну катарзу погрешним поновним појављивањем покојног оца усред етапе његовог живота.
Труман с једне стране. Али са наше стране, укус за посматрањем других да испљуне све врсте сажетих пресуда. Глупост телевизије, брзи садржаји, небитност онога што се дешава и што нам се прича на телевизији као трагедије наших дана...
Глас његовог господара. Редитељ ријалитија говори ликовима шта имају да кажу Труману у сваком тренутку. И подсвесно оглашавање, као када Труманова жена гледа у камеру и покушава да нам прода супер-оштре кухињске ножеве. Урнебесни филм, али и фасцинантан из многих других углова.
Друштво мртвих песника
ДОСТУПНО НА БИЛО КОЈ ОД ОВИХ ПЛАТФОРМА:Разумем да многи обожаваоци Питера Вира сматрају грешком ставити овај филм на друго место. Али такви су укуси. За мене, Труман, будући да је у суштини забавни филм, има много других гледања која нас терају да се крећемо између стварности и фикције управо у супротном смеру од лика. Конвергирајући се на она врата где се опрашта и долазимо.
Али да се вратимо у клуб, говоримо о филму који се по први пут позабавио дилемом образовног система попут воза који шкрипи непосредно пре искакања из шина (можда је то већ урадио, с обзиром на основну непокретност скоро свих образовних система). , више заинтересовани за индоктринацију него за обуку више људи).
Јер да, млади морају да се образују. Само у тренутку када им је најпотребније да стекну ту аутономију, ону вољу која би могла да их учини слободним људима у одраслом добу, образовни систем пати од немогуће једнообразности, од потпуно пасивног приступа.
Сви знамо. Сви то претпостављамо. Ми жртвујемо већину младих уз поједностављено задовољство дежурног паметњака који добије 10 и који испуњава све напоре у настави. Прилично достигнуће, прилично успешан мушкарац или жена за будућност...
Незаборавни професор Џон Китинг извлачи се из дара да то упражњава, као наставник. Јер у најгорем случају учитељ треба да буде само онај који има дар да буде. Али опозиција је много кориснија да додели место професора... наравно да јесте, где ће завршити...
За мене је ствар остала помало критична. Али управо због сећања на овај филм указано је на идеју вође, емпатичног одраслог, учитеља довољно лудог да верује у све своје ученике испуњене вољом и вичући о, капетане, мој капетане.
Једини сведок
ДОСТУПНО НА БИЛО КОЈ ОД ОВИХ ПЛАТФОРМА:Да би направио напет филм, ноир трилер, Вир је одабрао још замршенији заплет са улогом детета које посматра злочин. Дечак по имену Семјуел из заједнице Амиша који је, закључан у тоалету купатила на бензинској пумпи, сведок хладнокрвног убиства.
Само та смрт има мало случајности. Многи лабави крајеви за инспектора по имену Џон Бук задужен да открије шта се догодило у тој сумњивој афери у којој полицајац на крају буде „склоњен с пута“.
И само он, то беспомоћно дете, може нешто да разјасни Јовану. Само испитивање створења га излаже јасном ризику јер има много оних који не желе да каже било шта што је можда видео или чуо. Користећи ситуацију, прилазимо групи Амиша у којој се све дешава на импресивнији начин између тајновитости једних и незадрживог интереса других да се и дете отарасе...
1 коментар на "3 најбоља филма Питера Вира"