3 најбоља филма злокобног Кристофа Валца

Има нешто злокобне елеганције у представама Кристофа Валца. и наш пријатељ Квентин Тарантино знао је како да то одмах открије на већу славу овог јединственог глумца. Свака сцена у његовим рукама поприма нове димензије у било каквом претварању психичке напетости.

Са валцером, напетост или трилер су редефинисани. Зато што његов осмех привлачи наговештај људскости да се коначно пробије ка најстрожим казнама. Барем је тако у неким од његових најпарадигматичнијих филмова. Не ради се о томе да се Валцер шуња јер су улоге веома различите, већ он свима преноси тај отисак, тај струјни удар непредвидивог, суровости коју са задовољством уживају најопаки умови пренети у биоскоп.

Наравно, нису све мрачни ликови на Валцовом репертоару. У ствари, у неким његовим филмовима његови ликови успевају да се поиграју том трагикомичном дуалношћу до опште конфузије. Како год било, као херој или антихерој, Валцер је један од оних глумаца који никога не оставља равнодушним.

3 најбоља препоручена филма Кристофа Валца

Проклета копилад

ДОСТУПНО НА БИЛО КОЈ ОД ОВИХ ПЛАТФОРМА:

Инкарнација зла за Валца у филму у којем се жеђ за осветом обликује као дуго очекивани ухронијски план. Зато што је пуковник Ханс Ланда гори од самог Хитлера. У свом путовању кроз свет он скупља сав могући цинизам да би могао да живи на једној или другој страни у зависности од тога како његова кожа може бити слободнија.

Сцене у којима његово бурлескно и поремећено присуство, злокобно, нихилистичко и усмерено искључиво на то да сеје бол где год да крене, на крају имају потребну тежину заплету где би Бред Пит могао да буде његов најмакијавелистички антагониста. Победници и поражени седе за истим столом на гозби насиља.

Док Европа крвари до смрти током нацистичке окупације у Другом светском рату, мали батаљон осветољубивих јеврејских војника под вођством Алда Рејна обучава се да изведе храбар подвиг: убије Хитлера и највише званичнике немачког Трећег рајха.

Прилика ће им се указати у Паризу, током пројекције у биоскопу којим управља прикривена жртва нацистичког насиља Шошана Драјфус. У саучесници са њом, група мушкараца покушава да дође до главног града Француске преко територије коју контролишу нацисти, у самоубилачком покушају да се освети „Фурхеру“. Побуђујући сумњу међу немачким војницима, чекају их крвави и незаборавни окршаји пре него што се уопште приближе свом циљу.

Ђанго развезан

ДОСТУПНО НА БИЛО КОЈ ОД ОВИХ ПЛАТФОРМА:

Тарантино има способност да прави филмове у филмовима. Нешто попут позоришних поставки у којима се велики део последњег минута филма може одиграти и који на моменте постају самодовољни у оквиру радње. И да није лако задржати пажњу гледаоца ако радња не напредује и ликови лутају кроз једну собу.

Валцерове сцене у овом филму суочавају нас са расистичким и изопаченим насиљем. И овога пута на њему је да глуми у својеврсном хероју против а Дикаприо који се као да се преобразио у Валцер. То се могло очекивати и, међутим, Тарантино нас туче окретањем лица која представљају добро и зло овом приликом.

У Тексасу, две године пре избијања Америчког грађанског рата, краљ Шулц (Кристоф Валц), немачки ловац на главе на трагу убица које треба прикупити на њихове главе, обећава црном робу Дјангу (Џејми Фокс) да ће га ослободити ако му помогне него их ухвати. Он прихвата, јер тада жели да тражи своју жену Брумхилду (Кери Вашингтон), робињу на плантажи у власништву земљопоседника Калвина Кендија (Леонардо Ди Каприо).

Велике очи

ДОСТУПНО НА БИЛО КОЈ ОД ОВИХ ПЛАТФОРМА:

Парадигма токсичног односа мацерирала је том еволуцијом година покорности. Маргаретина креативност потчињена растућим егом њеног мужа, Волтера. Зна како да води своју жену, уме да експлоатише гуску која носи златна јаја јер је његов сликарски рад препознат као нешто посебно у његово време.

Поента је у томе да се Волтер увери, и уради исто са Маргарет, да би он требало да преузме одговорност за радове. Ко потписује и ко представља изложбе. У великој лажи, Валтер лоше сахрањује своје креативне фрустрације. Јер дубоко у себи зна да је он Маргарет, да није нико, осим обичан статист у очима јавности. И тако, оно што је у то време могао бити типичан случај домаћег патријархата, у овом филму добија другу димензију.

Маргарет Кин је сликарка коју је карактерисало цртање деце изузетно крупних очију које су нарушиле традиционални склад и пропорцију лица на које је јавност навикла. Његов рад је одмах изазвао велику сензацију и постао једна од првих најзапаженијих комерцијалних продукција 50-их, где је по први пут успех олакшао његов приступ и повећао утицај на већи број људи. Уметников рад преплавио је улице Сједињених Држава.

Упркос успеху, плаха уметница је живела у сенци свог супруга, који се јавности и мњењу представљао као аутор њених дела. Маргарет одлучује да преузме контролу над ситуацијом и осуђује Валтера да тражи њена права и бенефиције и постаје један од промотера феминистичког покрета тог времена. Прича о женској борби у време када су ствари почеле да се мењају широм света.

5/5 - (15 гласа)

Леаве а цоммент

Ова страница користи Акисмет како би смањила нежељену пошту. Сазнајте како се подаци вашег коментара обрађују.