Једно од најневероватнијих перја је Amélie Nothomb. Његов претходни роман објављен у Шпанији, Злочин грофа Невиллеа Увео нас је у јединствени детективски роман са сценографијом који ће се, кад га Тим Буртон открије, претворити у филм, заједно са већином његове претходне продукције.
Али у свом већ плодном раду, Амелие се кретала кроз мноштво струја до којих на крају додаје нијансе између фантастичног и егзистенцијалног, са оном парадоксалном лакоћом коју ова мешавина трендова, наводно толико далеко од креативне размере, увек постиже.
У Рикуете ел дел помпано срећемо Деодата и Тремиереа, две младе душе позване да се сублимирају у свом миксу, попут Перраултове лепоте и звери (Прича познатија у Шпанији од самог наслова поменутог у овој адаптацији).
Зато што је то мало од тога, преношење приче у садашњост, претварање басне у њено уклапање у наше данашње време много мрачније од меланхоличног и магичног сећања на класичне приче.
Деодат је звер, а Тремиере је лепота. Он, који је већ рођен са својом ружноћом и она, посвећен је најфасцинантнијом лепотом. Па ипак, обоје одвојено, далеко једно од другог, обележено душама које се не могу уклопити у материјални свет из којег се истичу на оба краја ...
И из ова два лика аутор се обраћа увек занимљивој теми нормалности и реткости, велике ексцентричности на ивици провалије и осредње нормалности која умирује дух занемарујући саму душу.
Тренутак у којем стварност света избија силу, са њеном склоношћу лаком означавању, слици и естетском одбацивању или обожавању, већ је детињство, а још више адолесценција.
Кроз Деодат и Тремиере живјет ћемо ту немогућу транзицију, ту магију оних који себе познају другачије и који дубоко у себи могу приступити из ризика привучених крајности, среће најаутентичнијих.
Сада можете купити роман Рикуете ел дел цопете, нову књигу аутора Amélie Nothomb, овде: