Ништа боље од алегорије и њених симбола да стекнемо перспективу о стварима које нам се дешавају, о нашим свакодневним проблемима и начину на који се носимо са њима.
И ништа боље од фантазије да компонујете те дивне приче које забављају док нас воде и нуде алтернативе у нашим тренуцима забуне.
Тиме покушава да се позабави овај роман Нада. Уз чији наслов је и онај типичан слоган који већ предвиђа о чему ће се радња бавити: Прича о девојци која није могла да чује речи.
Већ од самог почетка можемо претпоставити шта значи немогућност да се чују речи: недостатак комуникације. Слепило. Бука.
А онда смо почели да читамо. И кренули смо без губљења детаља кроз стару улицу, сваки опис поставља расположење и истовремено води до првих симбола наше шетње у потрази за нечим.
Проналазимо позориште Серендипити, које нас, као што му име каже, позива да уђемо у њега не знајући да смо га тражили, али осећајући да је ту где можемо пронаћи нешто јединствено, нешто другачије од онога што смо тражили, што постаје ново велико откриће.
Зато што мала Матилда, упркос томе што је скоро мала жена, ускоро изгледа као реплика малог принца Саинт Екупери. Један од оних детињастих ликова који у својој наивности скупљају мудрост за све који су већ изгубили пут детињства као решење за сивило света.
Поред Матилде налазимо Јосифа, са својим невољама као одраслог човека или неке лутке која је Матилдин саучесник.
Зато што Матилда треба да пронађе некога са ким ће поделити своје тајне и страхове. И у стању је збуњености и страха када у Матилди препознамо делић себе.
И из те емпатије рађа се коначно учење књиге, упутства да се иде напред, начин да се речи поново служе за комуникацију и срећу, или бар покушај...
Сада можете купити роман Нада, нову књигу Венди Дејвис, овде: