Почињемо од краја, од Криса Витакера

Понекад црни жанр поприма значење које се граничи са егзистенцијалним. Случајеви попут оног од Победник са дрвета, способан за највећу дубину из интроспекције својих ликова. Нешто слично се дешава и са овим аутором, Крисом Витакером који стиже са још једном тачком несумњиве везе са швајцарским бестселером Јоел Дицкер. Јер када је у питању почетак приче од њеног могућег краја, неу потпуности откривеног, улазимо у збир флешбекова који чине слагалицу дана.

Мешањем увек можете добити добре синтезе. Проблем или врлина је, према аутору, пронаћи комбинацију, одговарајућу дозу како резултат не би био неуравнотежен без неопходног попуњавања разноврсности наративних састојака. Овом приликом Вхитацкер налази савршену тачку према том коктелу колико неодгонетљив, толико и генијално помешан.

Војвоткиња Деј Радли је самопроглашена тринаестогодишња „одметница“. Правила су за друге људе. Она је жестока заштитница свог петогодишњег брата Робина и одрасла фигура Старе, њене самохране мајке, неспособне да брине о себи, а још мање о двоје деце.

Вок је сада шеф локалне полиције, али још увек покушава да залечи стару рану од сведока да је пре три деценије у затвор послао његовог најбољег пријатеља Винсента Кинга, који излази из затвора. Војвоткиња и Вок морају да се суоче са проблемом који ће донети њихов повратак.

Суштина је овом приликом сагледавање ствари из угла два лика са обе стране трагедије. Девојка и полицајац. Од катастрофе која има за последицу искорењивање, напуштање и кривицу с једне стране, као и жестоки случај затворен, а ипак чека на најинтимније решење.

Роман Криса Витакера „Почели смо на крају“ сада можете купити овде:

КЛИКНИ КЊИГУ

оцени пост

Леаве а цоммент

Ова страница користи Акисмет како би смањила нежељену пошту. Сазнајте како се подаци вашег коментара обрађују.