Док пишем ...

Као почетник писац, шегрт или латентни приповедач који чека нешто да исприча, одувек сам желео да питам неке ауторе у њиховим презентацијама за разлоге, њихову инспирацију за писање. Али када ред напредује и сретнеш их са њиховим наливперима и они ти поставе то питање, зашто...

Наставити читање

Изгубљене генерације

Погрешили смо. Шта ћеш да урадиш. Али то смо урадили намерно. Звали су нас изгубљеном генерацијом јер никада нисмо хтели да победимо. Слажемо се да изгубимо и пре него што смо играли. Били смо дефетисти, фаталисти; упали смо у еаси десценсус аверни Од свих порока на које трошимо живот Никада нисмо остарили или декадентни, увек смо били тако живи ... и тако мртви.

Разговарали смо само о данашњем дану јер је то оно што нам је преостало, данас огромна младост, виталност и прогнани снови, исцрпљени, истребљени операцијом на лекове. Данас је био још један дан за изгарање у брзом сагоревању живота. Твој живот, мој живот, било је само питање времена да изгориш као листови помахниталог календара.

Наставити читање

Прича у другој причи

Бескрајна петља. Прекрасан украсни мотив за двориште некадашње синагоге, који је вековима касније васкрснуо као сеоска кућа, назван: «Вирилин сан».

Бескрајни ласо из Вирилиног сна 1

Када сам се одлучио за име свог романа: «El sueño del santo», био сам радознао да пронађем ову случајност на интернету. Цела за део, синекдоха да се говори о истом лику, Светом Вирили, и његовом сну ка мистичном искуству, својеврсној проби вечности.

На представљању романа у Сос дел Реи Цатолицо разговарао сам са Фарнесом, особом задуженом, заједно са Хавијером, за рехабилитацију старе синагоге и испуњење тих вековних зидова зидовима пролазним душама које могу остати и уживати у прелепом граду Сос дел Реи Цатолицо.

Наставити читање