U svojoj smanjenoj domovini, aktuelna kubanska književnost je prošarana obogaćujućim kontrastima. Od svojeglavih Педро Јуан Гутиеррез горе Леонардо Падура i njegovi paradoksalni krimi romani sa karipskom pozadinom ili uvek iznenađujućim Зое Валдес.
U slučaju Vendi Gera nalazimo dvojnog pisca. S jedne strane, sa gotovo istoriografskim interesovanjem, fokusiran na produženo preživljavanje postrevolucionarne Kube; a s druge strane i svedočenje o uvek interesantnom feminističkom aspektu.
I naravno, stvar se završava više sa sociološkom namerom, kritičkim osvrtom, spasavanjem unutaristorija da bi se završilo pisanjem romana kao hronika te Kube koja je suspendovana u limbu pogrešnog komunizma, protiv struje. Komunizam i danas latentan, uprkos najavljenom otvaranju, za tu karipsku zemlju.
Onda je tu uvek jednostavna literatura, suština pisanja sa stilom i prema pripovedačkoj volji van svakog konteksta. I tu se Vendi kreće ka apsolutnoj istaknutosti svojih likova. Veoma živopisne šare koje okružuju zalihe izložene najintenzivnijem svetlu. Wendy Guerra nas uvek poziva da nastanimo druge kože kako bismo upijali ekstremne senzacije. Senzacije života viđene sa visina preživljavanja, poput hodanja po konopcu.
3 najbolja preporučena romana Vendi Gere
Svi odlaze
Konkretni biografski avatari autora opravdali bi ulazak u ovakvu fikciju, tako izvučenu iz sopstvenog univerzuma. Ali ako tome dodamo i lokaciju poput Kube, gde je rođenje značilo pridruživanje režimu, stvar dobija sociološki prizvuk kakav god da je život.
Račun u obliku ličnog dnevnika koji pokriva osam do dvadeset godina Snežnog rata. Svi oni odlaze pripovedaju o detinjstvu i adolescenciji svog protagoniste, koji od rođenja putuje daleko od sopstvenog života zahvaljujući činjenici da kubanska država odlučuje o njegovoj sudbini, uvek podložna neizvesnom ishodu obeleženom političko-socijalnom nijansom.
Snou se odupire opasnom životu svojih roditelja i panici odrastanja u kontrolisanom društvu do tačke gušenja koja joj oduzima svu emocionalnu imovinu. Snou je preživeli, pronicljivi generacijski protagonista Kubanaca rođenih posle 1970. koji treba da postoje u prvom licu iz društvenog i kolektivnog iskustva koje vodi u ostrvsku dijasporu.
Todos se van je izmišljeni roman koji rekreira dnevnik iz detinjstva svoje autorke, koja piše u svoju svesku dok na svom ostrvu čeka povratak ljubavi. U bioskop odneo Serhio Kabrera 2014. Novine će nastaviti ...
Nedelja revolucije
Zvuči čudno dizati revoluciju protiv revolucionarne države. Ali reč je o tome da se izraz "revolucija" istroši pre drugih, kao što su "ljubav" ili čak "orgazam". Jer izgleda da je ljudsko stanje osuđeno da potkopa bilo koju revoluciju. Ovakav roman pokazuje koliko je dubok jaz između istinske revolucionarke poput Kleo u pogledu revolucije i institucionalnosti i bolesne žene.
Ovo je priča o Kleo, mladoj pesnikinji koja živi u Havani, autoru pod sumnjom. Državna bezbednost i Ministarstvo kulture smatraju da je njihov uspeh konstruisao „neprijatelj” kao oružje za destabilizaciju, izum CIA.
Za određenu grupu intelektualaca u egzilu, s druge strane, Kleo je, sa svojim kritičnim stavom, infiltrator kubanske inteligencije. Uhvaćena u ovakva razmišljanja, zabranjena i ignorisana na Kubi, Kleo je kontroverzna, ali uspešna spisateljica prevedena na nekoliko jezika koja potresa one koji je čitaju van ostrva. Njegovi tekstovi pripovedaju o kraju dugog revolucionarnog procesa od skoro šezdeset godina.
Nedelja intenzivne nedelje revolucije koja već poznaje dva veka. Zatvorena u prelepoj vili u El Vedadu pod divnim svetlom grada zaustavljenog na vreme, Kleo živi u sentimentalnoj avanturi sa holivudskim glumcem u isto vreme kada „otkriva” svoje roditelje i odupire se u zemlji koja je krivi za svoje sjajne greh: napiši šta misliš.
Dok je Vendi Gera stvarala ovu fikciju u Havani, stvarnost je ušla kroz prozor, modifikujući radnju i intervenišući u nju, kontaminirajući, svojim istorijskim procesima, dramatične događaje koji se ovde pripovedaju u realnom vremenu.
Ovim romanom Gera se potvrđuje kao jedna od najakutnijih i najsofisticiranijih latinoameričkih autora u izgradnji svojih priča. Delo obeleženo finim humorom kojim ocrtava kubansku tragediju, prirodnošću sa kojom bez predrasuda opisuje stvarnost koju poznaje napamet i zvučnim jezikom kojim dočarava grad opkoljen muzikom, morem i politikom. svaki dan.
Plaćenik koji je sakupljao umetnička dela
Postoje svedočanstva koja prevazilaze svaki romaneskni predlog. Vendi Gera pronašla je venu tipa poput Adrijana Falkona, nekoga ko je dao život svojoj misiji, koji je zaboravio svoju prošlost da bi se oslobodio svega što je bio.
Такве трансформације се дешавају само у случајевима шпијуна, убица или заштићених сведока. Ово је сведочанство, са оним романескним призвуком којим сећање покрива развој догађаја који су покренути после његове интервенције.
Harizmatični plaćenik koji priča ovu priču je pravi lik pod pseudonimom Adrijan Falkon, iako je tokom svojih aktivnih godina koristio druge kao što su El Parse, Huk, Strelkinov... Nežan i đavoličan, Falkon sada ima šezdeset i nekoliko godina i preživeo je svoju složenu životnu priču sa posebnim smislom za humor.
A to je da je bio proganjan u Sjedinjenim Državama i nekoliko latinoameričkih zemalja zbog terorizma, bio je ključna osoba u takvim skandaloznim slučajevima kao što je Iran-Contra, i operisao je sa kolumbijskim kartelima kako bi finansirao kontrarevolucionarne akcije. Smatrajući sebe „borcem za slobodu“, delovao je protiv rukovodstva Sovjetskog Saveza, Sandinizma i Fidela Kastra.
Iako je u to vreme bio meta FBI-a, svoje borbene dane završava kao a цондоттиеро društva i ne verujući u sve. Razočarenje ga tera da odluči da se bori za svoju sudbinu i pronađe saveznika u Valentini, koju upoznaje u Parizu i sa kojom započinje vezu interesa; na svoj način ona je i najamnička preživela.
Ovaj rad nudi referentnu tačku za one koji se pitaju o neprijateljima s kojima se suočava latinoamerička levica i proizvod je intervjua sa Falconom i pregleda dosijea koje je obavila Vendi Guera, ćerka gerilskog idealizma koja je preskočila zid da bi pogledaj sa druge strane.
