Лазариљо де Тормес, велика мала прича

Чињеница да се ради о анонимном роману можда је његовог аутора ослободила сажетог прегледа и цензуре његовог времена. Пошто је објављен давне 1554. «Живот Лазарила де Тормеса и његова богатства и недаће«, како се зове у пуном наслову, имао је критичко, сатирично читање и стога је био у супротности са диктираним моралом. Ево сочног резиме књиге Лазарилло де Тормес.

Субверзивно штиво за време које допире до нас данас, дакле са оном тачком веће верности о употреби и обичајима свог времена, изнад других хроничнијих наратива. Јер оно што се између редова приповеда о службености има ту тачку веће извесности и веродостојности.

Али је такође «Ел Лазарилло де Тормес» То је веома забаван роман, живописан од првог лица, који нас приближава свим врстама авантура и недаћа. Од младог протагониста ове приче, пикареска се пробија, што је у суштини отпорност и превазилажење недаћа из виталне „стратегије“ која се заснива на зарађивању за живот од фризирања

Сви се сећамо симболичних сцена детета које се пробија у сурову стварност. Од нежног и искреног сирочета до детињства које га кује међу подлости, недаћама и оној траци преживљавања која све натапа.

Суштинска мудрост животног пута, улица у градовима, на крају крајева, људских односа. Налазимо бриљантну немогућу равнотежу између култизама и народних пословица. Све да сумирамо у младом Лазару човеку који се суочио са својом најнеповољнијом судбином.

Пикареска није ништа друго до преживљавање, потреба која све оправдава и у најчистијој души детињства. Живот задаје ударце онима који нису рођени у добром рођењу. Али Лазаро има задатак да својим гласом исприча све виталне авантуре за преживљавање. Занимљиво, управо та недаћа чини да лик блиста као ближи јунак. Емпатији служи то што си дете. Све што радите је оправдано за сваког читаоца.

Није онда изненађујуће што цензура његовог времена није желела да ово дело просте и тобожње забаве продре у прописно ућуткани и покорни народ. Зато што књижевност може бити трансформативна и велико мало дело као што је ово остаје да то сведочи.

Занимљиво је у овом раду како се непознати аутор побринуо да се, уместо по поглављима, одвоји „уговорима“, нешто што до данас није било јасно ни у погледу формалне важности или субјективнијег интереса. Међутим, прилично је изјава о намерама да се користи овај израз. Јер као Трактат сваку групу сцена схватамо као потпуно затварање неког аспекта људске природе, дајући још више суштине материји. Без сумње, добровољно одвајање да би се дубље заронило у неки аспект ове природе.

Осим структуралних сингуларности, истина је да је овај епистоларни роман савршен за читање у било ком узрасту. Дете може да завири у забачено детињство са којим може брзо да саосети, док одрасла особа открива дете какво смо сви били, пуно енергије и усмерено на напредовање упркос свему. Хумор и иронија, увек живописне сцене са сочним дијалозима и ситуацијама које се могу екстраполирати на мноштво виталних сазнања. Дело које се увек препоручује.

оцени пост

Леаве а цоммент

Ова страница користи Акисмет како би смањила нежељену пошту. Сазнајте како се подаци вашег коментара обрађују.