Suena paradójico, pero el Marx de nuestro tiempo es un economista. Me refiero al francés Thomas Piketty. En cierta forma que el paladín de un nuevo comunismo sea eso, un economista, parece una asunción de que el capitalismo ha llegado para quedarse disfrazándolo todo. Pero lo que no tiene por qué significar es que Piketty abogue por el actual consumismo desaforado. Porque el libertinaje del mal llamado liberalismo no tiene por qué ir siempre adosados a la concepción de lo capitalista.
U stvari zdrava ekonomska ambicija može se shvatiti kao dodatak, konstrukt društava blagostanja i poticaj za razvoj bilo koje aktivnosti (čak i kao razlikovna činjenica za one koji je na kraju zarađuju, ako želite). Ono što se ne može razumjeti je da se, kao i svi horizonti, zagovara da ambicija mora imati brz put bez ikakvih uslova.
Jer tu počinju nejednakosti i tu nastaje prijevara s kojom se moćnici indirektno podvrgavaju, bez napora i sukoba, toliko mnogo mogućih bogataša koji se na kraju natječu u nejednakim uvjetima samo zbog činjenice da nisu stigli, upravo nikad bogati .
Zato je cool čitati Pikettyja i imati ga tamo kao vodećeg ekonomistu da shvatite da ne svi u njegovom sindikatu sanjaju da budu savjetnici Lehman Brothersa ili dežurnog fonda supova. Biti ekonomista može značiti i traženje alternativa novoj oslobođenoj ekonomiji samo iz njene semantike pogrdnih ekstrema.
3 najbolje preporučene knjige Thomasa Pikettyja
Ekonomija nejednakosti
Cierto es que Piketty no anda buscando el Nobel de la paz o del buen rollo, al menos. Sus inquietudes intelectuales se mueven hacia el equilibrio económico de manera casi científica. Que indudablemente todo apunte a la sostenibilidad y el bien común, por supuesto que también. De hecho, reconocer las desigualdades como la parte del equilibrio actual del mundo ya es una abierta intención por poner sobre la mesa la crudeza y hasta crueldad de los poderosos y el poco fuelle que una socialdemocracia tiene ya en el tablero de juego.
Povećanje nejednakosti generiranih strastvenim i nekontroliranim kapitalizmom velika je tema ove knjige. Zašto bi grupa bogatih nasljednika trebala zabraniti prihod onima koji imaju samo radnu snagu i talent?
Oslanjajući se na monumentalnu i stalno ažuriranu bazu podataka, te se ograđujući od tradicionalnih pozicija i s desne i s lijeve strane, Piketty pokazuje da se nejednakost pojačala u posljednje tri decenije zbog različitih poreskih reformi koje su umanjile poreska opterećenja za najbogatije sektore društva.
Analiziraju se praznine u prisvajanju viška između kapitalista i radnika, istorijske razlike i među zemljama, posebnosti duboke nejednakosti u svijetu rada i efekti različitih strategija preraspodjele. Centralna poruka je da je, izvan apstraktnih principa socijalne pravde, potrebno bolje preraspodijeliti jer je nejednakost prepreka razvoju zemalja i društava.
Za to nije dovoljno pogledati tko plaća, niti koliko je umjerena ili ambiciozna politika preraspodjele u svom djelokrugu: potrebno je razmotriti i njen utjecaj na cijeli ekonomski sistem, te razgovarati o prednostima i nedostacima svake mjere.
Tako Piketty ocjenjuje efikasnost socijalne potrošnje na zdravstvo i obrazovanje, doprinose poslodavaca i socijalne naknade, penzijske sisteme, određivanje minimalne plaće, ulogu sindikata, jaz u plaćama između menadžera i niskokvalificiranih radnika, pristup kreditima i Zamah kejnzijanske potražnje. Napreduje s novim idejama kako bi shvatio kako nastaju nejednakosti i odabrao najbolje alate za preraspodjelu bogatstva.
Kapital i ideologija
Ideologija umjesto ideja, to je pitanje bez sumnje. Zato što je vrlo različito doprinositi i dodavati ideje kako bi se sve ideje projicirale prema zajedničkom, tendencioznom, zainteresiranom zamišljenom. Današnja ideologija je loša jer je odavno podlegla interesima pod najneočekivanijim ucjenama. Ali istina je i da postoji mnogo onih izreka: "ništa novo pod suncem". I jest da se oblici mijenjaju, ali ne i krajevi. I Piketty u dječjoj knjizi otkriva golog cara na zaprepaštenje svih, zaokupljen obmanom.
Thomas Piketty ha podido acceder a fuentes fiscales e históricas que diferentes gobiernos se negaban a ofrecer hasta ahora. A partir del estudio de estos datos inéditos, el autor propone una historia económica, social, intelectual y política de la desigualdad, desde las sociedades estamentales y esclavistas hasta las sociedades poscoloniales e hiper capitalistas modernas, pasando por las sociedades colonialistas, comunistas y socialdemócratas.
Živio socijalizam!: Hronike 2016-2020
Está el dicho aquel que anuncia que quien no fue comunista en la juventud no tiene corazón y quien sigue siendo comunista en la madurez no tiene cerebro… Luego también están grandes faros de la derecha más recalcitrante que apuntan a su salida de la ideología socialista de su juventud como del plan de rescate de una secta. Pero la evidencia es que la alternativa no nos está yendo nada bien. Básicamente, porque el capitalismo planteado actualmente propone que vivamos con recursos ilimitados en un crecimiento constante. Y ni hay recursos ilimitados ni se puede crecer sobre el abismo…
«Da su mi 1990. rekli da ću 2020. objaviti zbirku hronika pod naslovom Živio socijalizam! Mislio sam da je to loša šala. Pripadam generaciji koju komunizam nije imao vremena zavesti i koja je postala punoljetna konstatujući apsolutni neuspjeh sovjetizma ", kaže Thomas Piketty u neobjavljenom predgovoru ovoj zbirci svojih mjesečnih kolumni objavljenih u Le Monde od septembra 2016. do jula 2020.
Devedesetih je bio liberalniji od socijalista, ali trideset godina kasnije vjeruje da je hiperkapitalizam otišao predaleko i da moramo razmišljati o prevladavanju kapitalizma, u novom obliku socijalizma, participativnom i decentraliziranom, federalnom i demokratskom, ekološkom i feminističkom. .
Ove kolumne, zajedno s dodatnim grafičkim prikazima, tabelama i tekstovima autora, i koje predstavljaju sintezu razmišljanja jednog od najvažnijih ekonomista našeg doba, odražavaju kako će se stvarna promjena, "participativni socijalizam", dogoditi tek kada građani oporavljaju alate koji im omogućuju da organiziraju vlastiti kolektivni život. Osim toga, oni predstavljaju iscrpan pregled svih glavnih ekonomskih, političkih i društvenih pitanja novijeg doba, od funkcioniranja EU -a, Brexita, povećanja nejednakosti, snage Kine i novih osi svjetske moći. najnovija zdravstvena i ekonomska kriza uzrokovana pandemijom koronavirusa.
